Skip to main content

АНТК Антонов Садржај Историјат Авиони Галерија Напомене Види још Референце Спољашње везе Мени за навигацијуwww.antonov.comКабмін передав Харківський авіазавод і "Завод 410 ЦА" до складу "Укроборонпрому"Підприємства концерну “Антонов” увійшли до складу “Укроборонпрому”Всемирно известный украинский авиаконцерн "Антонов" прекращает существование„Antonov Design Bureau”„Самолеты ОКБ О. К. Антонова”оригинала„Авиационные фирмы. A”„Antonov Oleg Konstantinovich”оригинала„The ANTONOV A-9”оригинала„А-11 спортивный планер.”www.archive.orgоригинала„A-15 glider by O.K.Antonov”„Ан-2 легкий транспортный самолет.”www.archive.orgоригинала„ОКБ О. К. Антонова”оригинала„История конструкций самолетов в СССР 1951-1965гг.”„Пассажирский ДТ-5/8”Званични веб-сајтуwww.antonov.com

АнтоновПроизвођачи авиона из Совјетског СавезаПроизвођачи авиона из Украјине


укр.Украјини1946рус.Олега Антонова1984Ан-2 „Кукурузник"Ан-22 „Антеј"Ан-124 „Руслан“Ан-225 „Мрија“КијеваХарковска26. јануара2016Олег Константинович Антонов1930једрилицарус.Криму1924московскојинжењермотором19371938Војну ваздухопловну академију ЖуковскинемачкогФизелер Fi 156 ШторхДругог светског ратаЈак-3Јак-9ловацаЈак-1531. маја1946Комунистичке партије Совјетског СавезаНовосибирскурус.пољопривредногАн-231. августа1947ЦАГИДругог светског ратаДаглас DC-3ХарковуТашкенту19521953Ан-811. фебруара1956Ан-10Ан-121955КС7. марта1957Ан-1414. марта19581959Кијева1960Антонов Ан-2227. фебруара1965брзинесовјетскомМеђународне ваздухопловне федерације1962Орденом ЛењинаСедамдесетихАн-2829. јануара1973Ан-7231. августа1977Ан-7429. септембра19831971Ан-12426. децембра1982масе4. априла1984Ан-225спејс-шатлаБуран21. децембра1988мајаБајконурујунуПаризаФранцуска1989распада Совјетског СавезаУкрајинадржава1993Ан-225Гинисову књигу рекордаФАИ2001Европска свемирска агенцијадеведесетихАн-70Ан-38Ан-14016. децембра23. јуна199417. септембра1997Ан-14817. децембра2004Ан-2Ан-12ЛењинаАнтонов Ан-14Ан-24Ан-2613. септембра2009аеродрому БатајницаАн-72Ан-74Ан-70










(function()var node=document.getElementById("mw-dismissablenotice-anonplace");if(node)node.outerHTML="u003Cdiv class="mw-dismissable-notice"u003Eu003Cdiv class="mw-dismissable-notice-close"u003E[u003Ca tabindex="0" role="button"u003Eсакријu003C/au003E]u003C/divu003Eu003Cdiv class="mw-dismissable-notice-body"u003Eu003Cdiv id="localNotice" lang="sr" dir="ltr"u003Eu003Cdiv style="position:relative; overflow:hidden; background-color:#5E9DC8; text-align:center; color:white; font-size:1.25em; font-weight:bold; line-height:1.5em; margin-top: 5px;"u003Eu003Cuu003Eu003Ca href="https://meta.wikimedia.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%9B%D0%BD%D0%BE_%D1%81%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%9E%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B5" class="extiw" title="meta:Велико пролећно сређивање Оставе"u003Eu003Cspan style="color:white"u003EУчествуј у Великом пролећном сређивању Оставе од 15. марта до 15. априла!u003C/spanu003Eu003C/au003Eu003C/uu003Eu003C/divu003Enu003Cdiv style="position:relative; overflow:hidden; background-color:#5E9DC8; text-align:center; color:white; font-size:1.25em; font-weight:bold; line-height:1.5em; margin-top: 5px;"u003Eu003Cuu003Eu003Ca href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A2%D0%B0%D0%BA%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D1%83_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D1%83_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%B0/%D0%A6%D0%95%D0%95_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%9B%D0%B5_2019" title="Википедија:Такмичење у писању чланака/ЦЕЕ пролеће 2019"u003Eu003Cspan style="color:white"u003EТакмичи се у писању чланака о средњој и источној Европи од 21. марта до 31. маја!u003C/spanu003Eu003C/au003Eu003C/uu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003E";());


Овај чланак је добар. Пратите везу за више информација.



АНТК Антонов




Из Википедије, слободне енциклопедије






Иди на навигацију
Иди на претрагу















АНТК Антонов
Врста
државна компанија
Основано
1946.
Седиште
 Украјина Кијев
Руководиоци

Олег Антонов (оснивач)
Дмитриј Семјонович Кива
(главни конструктор)
ПроизводиПутнички и транспортни авиони, свемирске летелице.
Веб-сајтwww.antonov.com

АНТК Антонов или „Авијацијски научно-технички комплекс - О. К Антонов“ (укр. Авіаці́йний науко́во-техні́чний ко́мплекс і́мені Оле́га Анто́нова) је организација за научно-истраживачки рад и производњу авиона у Украјини, основана 1946. године под називом ОКБ-153 (рус. опытно-конструкторское бюро). Након смрти оснивача и дугогодишњег главног конструктора Олега Антонова 1984,
организација је добила име по њему. Укупно је развијено и произведено више од сто типова и варијанти авиона различитих класа и намена. Међу најпознатијима су Ан-2 „Кукурузник", са 18 000 произведених примерака, Ан-22 „Антеј", Ан-124 „Руслан“ и Ан-225 „Мрија“.


Данас АНТК Антонов чини колектив са великим искуством, с конструкционим бироом, лабораторијама за разне области, верификационим и оперативним испитивањима у лету, као и са оперативно-експлатиционом подршком, за све типове авиона. Као компанију под управом државе, украјинска влада покушала је неколико пута да неуспешно реструктуира. Раздвојена су предузећа Конструкциони биро Антонова, фабрика авиона „Авиант" из Кијева и Харковска фабрика авиона.[1]26. јануара 2016. године појавила се званична информација Министарства привреде Украјине да је концерн АНТК Антонов распуштен, а сва производња пребачена «Укроборонпрому» (Наменској индустрији Министарства одбране Украјине).[2][3]




Садржај





  • 1 Историјат

    • 1.1 Почеци 1930е


    • 1.2 Оснивање 1946.


    • 1.3 Кијев 1952.


    • 1.4 Седамдесете и осамдесете


    • 1.5 Деведесете



  • 2 Авиони


  • 3 Галерија


  • 4 Напомене


  • 5 Види још


  • 6 Референце


  • 7 Спољашње везе




Историјат



Почеци 1930е


Олег Константинович Антонов је имао серију произведених једрилица за основну обуку и пре него што је завршио Лењинградски политехнички институт 1930. Његова прва једрилица је добила име ОКА-1 Голуб (рус. Голубь), а јавности је представљена на другом савезном такмичењу једрилица на Криму у лето 1924. Њен је конструктор имао свега 18 година и сасвим је разумљиво да су биле потребне извесне поправке да би могла уопште да полети.[4] По завршетку студија, Антонов се придружио московској фабрици једрилица као главни инжењер, а касније и главни конструктор и у том периоду констуисао је своју прву једрилицу са помоћним мотором за полетање ОКА-33, која се производила у току 1937. године.


Фабрика једрилица у Москви је затворена 1938. године, а након што је Антонов одбијен за пријем у Војну ваздухопловну академију Жуковски, почео је да ради, за тада већ познатог совјетског конструктора А. С. Јаковљева. Први му је задатак био копирање немачког авиона Физелер Fi 156 Шторх који се производио по лиценци у Литванији. Касније је, у току Другог светског рата, победио на конкурсу за лаки транспортни авион са својим предлогом РФ-8, који је почетком 1941. почео да се производи под називом А-7. Такође је као инжењер конструкционог бироа Јаковљева имао прилику да надгледа производњу неких од најуспешнијих совјетских ловаца у том периоду, Јак-3 и Јак-9, а након завршетка рата је радио на једном од првих совјетских млазних ловаца Јак-15.[5]


Једрилице констуисане од стране О. К. Антонова.[6][7]




























































































































































































Ознака типа

Варијанте и назив типа

Први лет

Намена

Производња
Једрилице конструисане у периоду од 1926—1930.
ОКА-IГолуб, (рус. Голубь)1924.Школска једрилица (први рад О. К. Антонова)експериментална
ОКА-IIЈедрилица
ОКА-III1928.Једрилица
ОКА-VСтандард-1, (рус. Стандарт-1)Једрилица
ОКА-VIЈедноседа једрилица високих перформанси.
ОКА-VIIСтандард-2, (рус. Стандарт-2)1930.Једрилица
Лењинов град(рус. Город Ленина)(рус. рекордный планёр-паритель)
Једрилице конструисане у периоду од 1930—1938. (московска фабрика једрилица)
Антонов А-11930.Успешна једрилица развијена на ОКА-VII једрилици
Ус-1 и Ус-21931.Ус (рус. Учебный стандарт) - једрилица за обуку [8]
Ус-31932.Прва совјетска једрилица у масовној производњи[тражи се извор]серијски (1600)
Ус-4Једрилица за обукусеријски (3000)
Бс - 3, 4, 51934—1936.БС од (рус. буксировочные планеры)
УПАРУПАР од (рус. Учебный паритель)Једрилица развијена на Ус-3серијски (800)
Пс-1 и Пс-2
ОКА-13(рус. Шесть условий)1932.
ОКА-14(рус. Догнать и перегнать)1933.
Рот Фронт - 1, 2, 3, 4Голуб, (рус. Голубь)1933.Спортске једрилицесеријски
Рот Фронт - 5, 6, 7Голуб, (рус. Голубь)Спортске једрилицесеријски
Антонов А-21936.Двоседа једрилица развијена на основу Антонов А-1
Ус-5 и Ус-6
РЕ
РЭ - 1, 2, 3, 4, 5, 6Експерименталне једрилице за испитивањаиспитивање
ИП, М, БА-1Серија експерименталних једрилица
Једрилице конструисане у периоду од 1939—1946. (ОКБ им. Јаковљева)
ОКА-37Антонов Лем-21937.Једрилица за истраживање макс. носивостиекспериментална
ОКА-38ШС, СС-2, Рода (рус. Аист)1940.Штабни авион, копија Физелера Fi 156.
Антонов Н-2Амбулантна верзија авиона ШС
Рот Фронт - 81940.
Антонов А-7Увећана једрилица РФ-8 за превоз 7 војника А-7серијски (600)
Антонов А-40Летећи тенк, (рус. летающий танк)1942.експериментална
Једрилице конструисане након 1946.
Антонов А-9 [9]1. 1949.
Антонов А-10

Антонов А-11 [10]
1957.
Антонов А-135. 5. 1958.
А-13М1959.Експериментална једрилица са мотором
Антонов Ан-13Једрилица А-13 са млазним мотором
Антонов А-1526. 3. 1960.Антонова једрилица високих перформанси [11]


Оснивање 1946.




Ан-2 при запрашивању.


Биро је формиран 31. маја 1946., с резолуцијом Централног комитета Комунистичке партије Совјетског Савеза и Савета министара Совјетског Савеза у Новосибирску, под називом ОКБ-153 (рус. опытно-конструкторское бюро), а за главног конструктора постављен је О. К. Антонов. Главни задатак овог конструкционог бироа је био развој и производња пољопривредног авиона. Реализован је под називом Ан-2, с првим изведеним летом 31. августа 1947. Према концепцији двокрилца и платненој оплати, примењеној на авиону, стручљаци института ЦАГИ су имали велику резерву. Чак су одбили да верификују прорачуне за аеродинамику и структуру. [a] Стручњаци на западу су такође прве слике овог двокрилца гледали и коментарисали с неверицом, јер је доба авиона двокрилаца за њих већ била давна прошлост. Међутим, развој догађаја их је све заједно демантовао. Авион Ан-2 је током наредних десетина година постао најбројнији транспортни авион на свету након Другог светског рата.[4] Уз то, овај једномоторни двокрилни авион има простор за терет и носивост скоро исту као и двомотори Даглас DC-3, са изузетно кратком стазом полетања и слетања и на обичној њиви.


По оснивању, фирма је имала мањак капацитета за масовну производњу авиона, што је била последица совјетске индустријске стратегије да се војна постројења поделе у више региона унутар Совјетског Савеза. Овква расподела је уведена како би се минимизирали губици у случају потенцијалне ратне опасности. Као резултат тога, Антонови авиони су се развијали и производили и у фабрикама у Харкову (Украјина), Новосибирску (Русија) и Ташкенту (Узбекистан).



Кијев 1952.




Совјетски авион Ан-12 у лету.




Антонов Ан-22 у лету, произвођен од 1965.


У лето 1952. ОКБ се преселио у Кијев и крајем 1953. је добио тежак задатак да развије војни транспортни авион с два турбо-елисна мотора. У решавању тога задатка је произашао авион Ан-8, који је полетео 11. фебруара 1956. године. Развоји авиона Ан-10 и Ан-12 су започети 1955. Антонов је пројектовао Ан-10, за замену авиона Ан-8, који није задовољио потребе наручиоца, па је произведен у малој серији. За разлику од њега авион Ан-10 је имао труп с потпуно кружним пресеком, што је у технолошком погледу било много повољније. Опремљен је са четири мотора од по 2 983 kW (4000 КС), а у кабинама за посаду и путнике, под притиском, је било места за посаду од 5 чланова и 84 путника. Прототип је полетео 7. марта 1957. Авион Ан-12 је превезао свој први транспорт терета децембра исте године.


По налогу Владе СССР-a ОКБ-153 је 1956. године почео да развија авион Ан-14, који је полетео 14. марта 1958. Током периода, од 1957. до 1959. рађено је и на развоју путничког авиона Ан-24. 1959. Производња авиона је започела у Гостомелу поред Кијева, где је направљен и центар за испитивање у лету. За 30 година израђен је комплекс објеката, са могућностима упоредивим са водећим центарима европских држава. Крајем 1960. године, покренут је развој авиона Антонов Ан-22 „Антеј“ који је уједно и први светски широкотрупни авион. Први лет „Антеја“ је изведен 27. фебруара 1965. Овај велики теретни авион који има распон крила од 64,40 m, дужину 57,8 m, опремљен је с четири турбо-елисна мотора Кузњецов од по 11 185 kW (15 000 КС) с двоструким елисама што му је омогућавало постизање максималне брзине од 740 km/h и долет од око 5 000 km, носивост око 80 тона. Био је предвиђен за војни транспорт, с могућношћу превоза свих врста тенкова и ракета у совјетском наоружању. Поставио је неколико, пажње вредних, светских рекорда признатих од Међународне ваздухопловне федерације.[4] Три године раније, 1962. пројектанти авиона Ан-12 су награђени Орденом Лењина, а Олег Константинович Антонов је унапређен у генералног конструктора.



Седамдесете и осамдесете




Авион Антонов Ан-124 „Руслан“ при узлетању.


Седамдесетих година 20. века, је отпочет пројекат вишенаменског авиона Ан-28, чији је прототип полетео 29. јануара 1973. Биро је почео и развој свог првог авиона опремљеног с мотором на турбо-млазни погон Ан-72, чији је прототип полетео 31. августа 1977. На истој основи је развијен и Ан-74, који је полетео шест година касније, 29. септембра 1983. У овом периоду, од 1971, започет је развој транспортног авиона великог долета, за превоз великог терета, авион Ан-124 „Руслан“, тада највећег авиона на свету. На његовом развоју је рађено од 1977, а полетео је тек 26. децембра 1982. Први серијски авиони Ан-124 „Руслан“ су се почели уводити у оперативну употребу, у јединице транспортне авијацице совјетског ваздухопловства, средином 1986. Овај див, са четири турбо-вентилаторска мотора Лотар D-18T (потиска 240 kN), изузетних је димензија, масе и перформанси. Распон крила је 73,3 m, дужина 69,5 m, а висина 22 m, док највећа маса у полетању, с корисним теретом од 150 тона, износи 405 тона, а брзина у хоризонталном лету од 800-850 km/h.[4]


Средином девете декаде 20. века, 4. априла 1984. умро је главни конструктор Олег Антонов, али је његов конструкторски биро сачувао то име, из кога ће и даље излазити авиони антонов који изазивају дивљење широм света. На његово место, главног конструктора, дошао је Петар Васиљевич Балабуев.


Исте године, компанија је почела са израдом универзалног транспортног авиона Ан-225 „Мрија“, који је првобитно развијан за потребе совјетског свемирског програма, првенствено за транспорт орбитера спејс-шатла Буран и компонената совјетске ракете носача „Енергија“. Овај авион је произведен само у једном примерку, а полетео је 21. децембра 1988. Лет са Бураном је изведен маја наредне године у Бајконуру, а у јуну је носећи Буран, учествовао на међународном аеро-митингу у Буржеу, покрај Париза, Француска. Данас, услуге комерцијалног транспорта великих количина терета с авионом Ан-225 нуди авио-транспортно предузеће АНТК - Антонов, које је основано 1989. године.



Деведесете




Антонов Ан-225 са совјетским спејс-шатлом Буран на леђима.


Деведесете године су године распада Совјетског Савеза. Украјина је постала независна држава и заједно с тиме се променила и судбина компаније. Формално је укинут и програм спејс-шатла „Буран“, 1993. године. Како је Ан-225 имао првенствену намену у свемирском програму, потреба за наставком производње овог огромног авиона је престала да постоји. Антонов Ан-225 Мрија (на руском језику „Сан“), авион који је уписан у Гинисову књигу рекорда из разлога што држи 240 ФАИ рекорда, провео је осам година испред хангара у Кијеву. Да би се тек средином 2001. поново вратио у употребу превоза екстра великих терета. У међувремену се за њега појавио и нови интерес. Заинтересовала се Европска свемирска агенција - ЕСА, за задатке у оквиру почетне његове намене, авиона носача свемирских летелица.[13]


Током деведесетих година, АНТК Антонов је развијао транспортне авионе средњег долета Ан-70, вишенаменске лаке авионе Ан-38 и нови авион за регионални саобраћај Ан-140. Прототипови ових авиона су полетели, током 90-их година, редом 16. децембра и 23. јуна, 1994. и 17. септембра 1997. Почетком новог миленујума, започет је развој новог регионалног путничког авиона, с турбо-млазним погоном, Ан-148, чији је прототип полетео 17. децембра 2004. године.


У свом веку постојања организација је променила неколико назива [14]:


  • Огранак ОКБ-115 А. С. Јаковљева у Новосибирску (1945)

  • ОКБ-153 (1946 — 1952.)

  • ГСОКБ-473 у Кијеву (1952 — 1966.)

  • Кијевски МЗ (1966 — 1983.)

  • ОКБ им О. К. Антонова (1983 — 1989.)

  • АНТК Антонов (од 1989.)


Авиони


Списак авиона конструкционог бироа Антонов.[6]























































































































































































































































































































































































































































































































































































































































































Ознака типа

Варијанте и назив типа

Први лет

Намена

Производња
Пројекти по оснивању бироа 1946.[15]
Антонов М1947.Борбени ловачки авион на млазни погонЕкспериментални
Е-153, (рус. Э-153)1948.Једрилица заснована на ловцу Анонов М
ВП - Б(рус. Воздушный прицеп)1950.Пројекат беспилотне летелице за транспортЕкспериментални
Ли-2ВВаријанта авиона Ли-2 са мотором АШ-62ИР5 примерака
РДесантно-транспортни авион (до 30 војника)Пројекат
ДТ 5/8 [16]1951.Пројекат авиона за превоз војникаПројекат
Антонов АЕ1954.Штабни, лаки авион за везу
Антонов А-6Модификација авиона АЕ за развој спортског вазд.
Пројекат
Авиони Антонова засновани на Ан-2.
Антонов Ан-2Кукурузник, НАТО - (енгл. Colt)31. 8. 1947.Једномотрони, вишенаменски двокрилацСеријски (18 000)
Ан-2А1961.Авиона за борбу против балона (АДА)Пројекат
Ан-2В1951.Вишенаменски хидро-авион
Ан-2М1964.Авион за намену у пољопривреди
Ан-2Ф1949.Аеро-фото снимање и корекција артиљеријске ватре
Ан-31958.Варијанта Ан-2 са турбоелисним мотором
Антонов Ан-3Вишенаменски авион заснован на Ан-2Серијски (25)
Ан-3 СХ13. 5. 1980.Пољопривредни, (рус. сельско-хозяйственный)
Ан-3 Т19. 2. 1998.Лаки транспортни авион
Антонов Ан-4Ан-2 ЗА31. 7. 1951.Хидро авион за метеорологију, заснован на Ан-2
Антонов Ан-6Ан-2 В21. 3. 1948.Метеоролошка верзија Ан-2 за извиђање времена
Прва серија великих транспортних авиона Антонова: Ан-8, Ан-10 и Ан-12.
Антонов ЈУ(рус. Ю)1955.Десантно-транспортни авион (до 200 војника)Пројекат
Антонов Ан-8НАТО - (енгл. Camp)Први у серији великих транспортни авион
Ан-8П11. 2. 1956.Први тип авиона Ан-8, намењен за војни транспортСеријски (151)
Антонов Н1955.Путнички авион, верзија Ан-8Пројекат
Ан-8М1958.Војни противбродски авионПројекат
Ан-8ПС1958.Авион за трагање и спашавањеПројекат
Ан-8Т1959.Авио-цистерна 2х5.300l, (рус. топливовоз)Експериментални
Ан-8Ш1960.Школско-борбени авиониПројекат
Ан-8РУ1963.Са бустерима СПРД-159Прототип (1)
Антонов Ан-10Украина, НАТО - (енгл. Camp)7. 3. 1957.Путнички авион са турбо-елисним моторимаСеријски (108)
Ан-10АВерзија путничког са 100 седиштаСеријски
Ан-10АСКарго верзија Ан-10А
Антонов Ан-161957.Верзија Ан-10А са 130 седиштаПројекат
Ан-10ТС1959.Војно-транспортна или амбулантна варијанта11 примерака
Ан-10Б1962.Верзија Ан-10А са 132 седиштаПрототип (1)
Ан-10В1963.Верзија Ан-10А са 174 или 128 седиштаПројекат
Ан-10КП1970.Војни авион за контролу из ваздушног простораПрототип (1)
Антонов Ан-12Ан-12Т, НАТО - (енгл. Cub)7. 3. 1957.Врло успешан транспортни авионСеријски (1240)
Ан-12А1961.Ан-12 са носивошћу до 20 тонаСеријски (155)
Ан-12Б1963.Ан-12 са додатним резервоаримаСеријски
Ан-12Б-301963.Ан-12Б са носивошћу до 30 тонаПројекат
Ан-12ПАн-12 са додатним резервоарима
Ан-12БК1966.Развојна верзија авиона Ан-12Б са долетом 6.300 kmСеријски
Ан-12Б-ПП1970.Електронско ометање авиона и земаљских уређајаСеријски (27)
Ан-12БК-ППС1971—74.Електронско ометање авиона и земаљских уређајаСеријски (19)
Ан-12Т или Ан-12БКТ1961.Авио-цистерна, напајање авиона горивом у летуЕкспериментални
Ан-12ПС1969.Авион за трагање и спашавањеПрототип (1)
Ан-12ПЛ1961.Верзија са скијама на стајним органимаПрототип (2)
Ан-12БКВ1969.Бомбардерски и авион за електронско ометање.
Антонов Ан-401965.Војни транспортни авион заснован на Ан-12ДПројекат
Ан-40 ПЛО1964.Авион са ПЛО системомПројекат
Антонов Ан-42Варијанта авиона Ан-40Пројекат
Авиони Антонова засновани на Ан-14 „Пчелица“.
Антонов СКВ(рус. партизанский)1951.СТОЛ авион (рус. самолетов короткого взлета)
Антонов „Пчела“1955.Пројекат који је послужио као основа за Ан-14.Пројекат
Антонов Ан-14„Пчелица" (рус. Пчелка)15. 3. 1958.Лаки транспортни авион са кратком узлетном стазом.Прототип (3)
Ан-14А, НАТО - (енгл. Clod)1960.Серијски произвођен Ан-14, побољшана варијантаСеријски (340)
Ан-14Б1963.Путничка верзија авиона Ан-14А (9 или 11 путника)Пројекат
Ан-14В1962.Варијанта са моторима ГТД-350Пројекат
Антонов Ан-28Ан-14Л1963.Пројектна варијанта са моторима АИ-14РМПројекат
Антонов Ан-28НАТО - (енгл. Cash)9.1969.Серијски произвођен путнички авионСеријски
Ан-28Б1Војни лаки транспортни авион
Антонов Ан-3010. 1965.Са моторима ГТД-350 и повећаном носивошћу.Пројекат
Ан-14М30. 4. 1969.Побољшан Ан-14А, лаки вишенаменски авион.Експериментални
Антонов Ан-71420. 10. 1970.Варијанта Ан-14А намењена за испитивањаЕкспериментални
Ан-14Ш1981—83.Авио-лаб. за испитивање изградње тешких авионаЕкспериментални
Антонов Ан-3824. 6. 1994.Путнички авион заснован на Ан-28
Ан-38-100Верзија са америчким моторима
Ан-38-200
Ан-38KВојни лаки транспортни авион
Серија средњих транспортних авиона Антонова: Ан-24, Ан-26, Ан-30 и Ан-32.
Антонов Ан-24НАТО ознака (енгл. Coke)20. 10. 1959.Путнички авион са турбо-елисним моторима (32 путн.)Експериментални
Ан-24А1959.Авиони за регионалну вожњу са 44 седиштаСеријски (200)
Ан-24АТ1962.Лаки војно-транспортни авион заснован на Ан-24АПројекат
Ан-24Б1960.Путнички авион са 48-52 седиштаСеријски (400)
Ан-24K1963.Административна, службена варијанта (16-18 путн.)Пројекат
Ан-24РВРазвојна верзија авиона Ан-24Б
Ан-24В1961.верзија за извоз Ан-24Б

Антонов 34 или Ан-24Т
16. новембра 1965.Лаки војно-транспортни авион заснован на Ан-24ВСеријски (165)
Ан-24РТАн-24Т са моторима РУ19А-300
Антонов Ан-30Ан-24ФК, НАТО - (енгл. Clank)21. 8. 1967.Авион за телеметријска мерења, авио-фото снимање.Серијски
Ан-30АСеријски
Антонов Ан-501972.Путнички, авион за испитивање на Ан-24РВ.Пројекат
Антонов Ан-441978.Транспортни авион заснован на основу Ан-24.
Антонов Ан-251958.Пројекат авиона за борбу против аеростата.Пројекат
Антонов Ан-26НАТО ознака (енгл. Curl)1957.Транспортни авион развијен из путничког Ан-24
Ан-261969.Војно-транспортни авион из Ан-24РТ.Пројекат
Ан-26Б1981.Верзија за превоз робе у контејнерима.Серијски
Ан-26М „Спаситељ“Санитетска верзија за 24 пацијента.
Ан-26ШШколско-борбени авиони
Ан-26РТЕлектронско ометање авиона и земаљских уређаја
Антонов Ан-32НАТО - (енгл. Cline)1976.Верзија Ан-26 с турбо-вентилаторским моторима.
Ан-32БВерзија с повећаном носивошћу за 500 kg.
Ан-32ПАвион за гашење пожара
Велики транспортни авиони са турбо-елисним моторима носивости преко 50 тона: Ан-22 „Антеј“ и Ан-70.
Антонов Ан-201958-60.Војно транспортни авион, носивости до 40 т.Пројекат
ВТ-221960.Даљи развој војно транспортног авиона око 50 т.Пројекат
Антонов Ан-22Антеј, НАТО - (енгл. Cock)27. 2. 1965.Велики транспортни авион заснован на ВТ-22Серијски (44)
Ан-22 ПЛО1965—72.Пројекат авиона са великим долетом око 30.000 kmПројекат
Ан-22А1972—73.Ан-22 са увећаном носивошћу до 80 тона.Серијски (28)
Ан-22Р1969—70.Са интерконтиненталним авио-ракетним комплексомПројекат
Ан-22Ш70-их.Са трупом проширеним на 9.6 метараПројекат
Ан-122Са увећаном носивошћу до 120 т и летом од 2.500 kmПројекат
Антонов Ан-7016. 12. 1994.Војно-транспортни за велике количине терета.Прототип (2)
Ан-70ТЦивилна варијанта авиона
Ан-70ТКПутнички авион
Ан-70-100Верзија авиона Ан-70 са 2 уместо 4 мотора.
Антонов Ан-77Ан-70 са моторима иностраних произвођача
Антонов Ан-170Развојна верзија Ан-70Пројекат
Средњи транспортни и путнички авиони са млазним погоном.
Антонов Ан-72НАТО - (енгл. Coaler-C)31. 8. 1977.Транспортни авион са кратком стазом полетања
Ан-72АВојни транспортни авион
Ан-72АТТранспортни за превоз стандардних контејнера
Ан-72ВИзвозна варијанта
Ан-72САдминистративна, службена варијанта
Ан-72ТВојно-транспортни авион
Антонов Ан-76 или Ан-72ППатролни авион
Антонов Ан-71НАТО - (енгл. Madcap)12. 7. 1985.Авион Ан-72 за контролу из ваздушног простора.Прототип (2)
Антонов Ан-88Развојна AWACS верзија Ан-71 (није завршена)Пројекат
Антонов Ан-74НАТО - (енгл. Coaler)1983.Ан-72 за примену од −60 °C до +45 °C.
Ан-74Т-100Транспортни авион
Ан-74Т-200Војно-транспортна варијанта Ан-74 (Египат).
Ан-74Т-200АВојно-транспортна варијанта Ан-74 (Иран).
Ан-74ТК-100Путнички авион (конвертибилна варијанта)
Ан-74ТК-200Путнички авион (конвертибилна варијанта)
Ан-74ТК-300Путнички авион (конвертибилна варијанта)
Антонов Ан-174Повећана верзија Ан-74 са моторима испод крила
Антонов Ан-14017. 9. 1997.Предвиђен као замена за Ан-24 и Ан-26.
Ан-140ТВојни транспортни авион
Ан-140ТКПутнички авион (конвертибилна варијанта)
Ан-140-100Путнички авион
Антонов Ан-14817. 12. 2004.Млазни путнички авион за међуградске летове
Антонов Ан-1787. 5. 2015.Млазни теретни авион за међуградске летове и војне сврхе
Супер-транспортни авиона Антонова: Ан-124 и Ан-225.
Антонов Ан-124Руслан, НАТО - (енгл. Condor)24. 12. 1982.Стратешки војни транспортни авионСеријски
Ан-124-100Цивилна карго верзија Ан-124Серијски
Антонов Ан-225Мрија, НАТО - (енгл. Cossack)21. 12. 1988.Транспортни за превоз великих количина терета1 примерак


Галерија



Напомене




  1. ^ По државним, ваздухопловним прописима Совјетског Савеза, сагласност за аеродинамику и чврстоћу структуре, за први лет авиона прототипа је морао дати Национални институт ЦАГИ. Ту је настао проблем, пошто су стручњаци Института одбили да дају такву сагласност, сумњајући у потребу за толико малим брзинама полетања и слетања и у вредност авиона с максималном брзином испод 300 km/h. Проблем је разрешен тако што је лично О. К. Антонов дао гаранције за прорачун аеродинамике и чврстоће структуре авиона, уз сагласност државног врха.[12]




Види још


  • Олег Антонов

  • Антонов Ан-2

  • Антонов Ан-3

  • Антонов Ан-12

  • Антонов Ан-22

  • Антонов Ан-26

  • Антонов Ан-32

  • Антонов Ан-70

  • Антонов Ан-72

  • Антонов Ан-124

  • Антонов Ан-140

  • Антонов Ан-148

  • Антонов Ан-178

  • Антонов Ан-225


Референце




  1. ^ Кабмін передав Харківський авіазавод і "Завод 410 ЦА" до складу "Укроборонпрому"
    Економiческа правда, 16 червня 2015, 17:05



  2. ^ Підприємства концерну “Антонов” увійшли до складу “Укроборонпрому”
    26.01.2016 | 15:25 | Прес-служба Мінекономрозвитку



  3. ^ Всемирно известный украинский авиаконцерн "Антонов" прекращает существование. Tass.ru (27 January 2016)


  4. 4,04,14,24,3 Јелка Венишник-Ерор, Ђорђе Милановић: Илустрована историја ваздухопловтва - савремени Икари, „Вук Караџић“, Београд 1989.


  5. ^ „Antonov Design Bureau”. International Directory of Company Histories, Vol. 53. (на језику: енглески). St. James Press, 2003. Приступљено 11. 11. 2009. 


  6. 6,06,1 „Самолеты ОКБ О. К. Антонова” (на језику: руски). Архивирано из оригинала на датум 20. 03. 2011. Приступљено 11. 11. 2009. 


  7. ^ „Авиационные фирмы. A”. Попис ваздухоплова произвођача под словом А (на језику: руски). Приступљено 11. 11. 2009. 


  8. ^ „Antonov Oleg Konstantinovich”. Кратка биографија О. К Антонова и попис авиона (на језику: енглески). 26. 5. 2004. Архивирано из оригинала на датум 24. 06. 2006. Приступљено 11. 11. 2009. 


  9. ^ „The ANTONOV A-9”. Чланак о једрилици А-9 (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 26. 10. 2009. Приступљено 11. 11. 2009. 


  10. ^ „А-11 спортивный планер.”. Погледати у архиви www.archive.org (на језику: руски). Архивирано из оригинала на датум 09. 11. 2009. Приступљено 5. 11. 2009.  Спољашња веза у |work= (помоћ)


  11. ^ „A-15 glider by O.K.Antonov”. Russian aircraft since 1940" by Jean Alexander. стр. 521-522 (на језику: енглески). Приступљено 11. 11. 2009. 


  12. ^ „Ан-2 легкий транспортный самолет.”. Погледати у архиви www.archive.org (на језику: руски). Архивирано из оригинала на датум 26. 02. 2008. Приступљено 5. 11. 2009.  Спољашња веза у |work= (помоћ)


  13. ^ Милош Субота: Џин Ан-225, чланак о авиону Ан-225


  14. ^ „ОКБ О. К. Антонова” (на језику: руски). Архивирано из оригинала на датум 19. 01. 2011. Приступљено 11. 11. 2009. 


  15. ^ „История конструкций самолетов в СССР 1951-1965гг.”. „Авиационная библиотека“ (на језику: руски). Уголок неба. 2004. 11. 11. 2009. Приступљено 11. 11. 2009. 


  16. ^ „Пассажирский ДТ-5/8”. Изглед авиона ДТ 5/8 (на језику: руски). Приступљено 11. 11. 2009. 






Спољашње везе





  • Званични веб-сајт




Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=АНТК_Антонов&oldid=20892434”










Мени за навигацију



























(window.RLQ=window.RLQ||[]).push(function()mw.config.set("wgPageParseReport":"limitreport":"cputime":"0.712","walltime":"0.897","ppvisitednodes":"value":3008,"limit":1000000,"ppgeneratednodes":"value":0,"limit":1500000,"postexpandincludesize":"value":67595,"limit":2097152,"templateargumentsize":"value":4973,"limit":2097152,"expansiondepth":"value":25,"limit":40,"expensivefunctioncount":"value":0,"limit":500,"unstrip-depth":"value":1,"limit":20,"unstrip-size":"value":28605,"limit":5000000,"entityaccesscount":"value":1,"limit":400,"timingprofile":["100.00% 628.397 1 -total"," 26.81% 168.455 2 Шаблон:Reflist"," 21.30% 133.825 11 Шаблон:Cite_web"," 16.68% 104.794 1 Шаблон:Чињеница"," 15.68% 98.563 1 Шаблон:Fix"," 12.97% 81.526 1 Шаблон:Commonscat"," 11.06% 69.508 3 Шаблон:Category_handler"," 9.56% 60.090 1 Шаблон:Компанија"," 8.34% 52.423 1 Шаблон:Infobox"," 7.37% 46.338 8 Шаблон:Replace"],"scribunto":"limitreport-timeusage":"value":"0.219","limit":"10.000","limitreport-memusage":"value":6282760,"limit":52428800,"cachereport":"origin":"mw1294","timestamp":"20190316131732","ttl":2592000,"transientcontent":false););"@context":"https://schema.org","@type":"Article","name":"u0410u041du0422u041a u0410u043du0442u043eu043du043eu0432","url":"https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%9D%D0%A2%D0%9A_%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B2","sameAs":"http://www.wikidata.org/entity/Q212268","mainEntity":"http://www.wikidata.org/entity/Q212268","author":"@type":"Organization","name":"u0421u0430u0440u0430u0434u043du0438u0446u0438 u043fu0440u043eu0458u0435u043au0430u0442u0430 u0412u0438u043au0438u043cu0435u0434u0438u0458u0435","publisher":"@type":"Organization","name":"Wikimedia Foundation, Inc.","logo":"@type":"ImageObject","url":"https://www.wikimedia.org/static/images/wmf-hor-googpub.png","datePublished":"2009-11-05T17:41:46Z","dateModified":"2018-09-21T06:45:46Z","image":"https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/b/b3/Antonov_logo.png"(window.RLQ=window.RLQ||[]).push(function()mw.config.set("wgBackendResponseTime":154,"wgHostname":"mw1319"););

Popular posts from this blog

Андора Зьмест Гісторыя | Палітыка | Адміністрацыйны падзел | Геаграфія | Эканоміка | Дэмаграфія | Крыніцы | Вонкавыя спасылкі | Навігацыйнае мэню"CIA World Factbook entry: Andorra"."Andorra 2008, Departament d'estadística d'Andorra"Андорарр

Інфармацыя пра «Том Ўэйтс» Асноўныя зьвесткіАбарона старонкіГісторыя рэдагаваньняўУласьцівасьці старонкіНавігацыйнае мэню